Dve trećine učesnika ankete u organizaciji Regionalne informativne agencije „Jug pres” na temu da li je pandemija uzrokovala promene na poslu odgovorilo je potvrdno. Trećina se izjasnila da nije.
Na dodatno pitanje oko izmena koje su ispitanici imali na poslu dominira odgovor da je sfera rada doživela premeštaj radnog okruženja – iz kancelarije u privatan dom, jer su mnogi od njih počeli da rade od kuće. Ipak, po broju prednjače odgovori kao što su „dobio sam otkaz”, „smanjen je broj radnika u firmi”, a veliki broj anketiranih navodi i da je sve učestalije kašnjenje plate.
Kada je reč o ekonomskim posledicama pandemije, one su veoma izražene. Na pitanje „da li je pandemija kovida 19 uticala na vaš život” potvrdno je odgovorilo 83,7 odsto ispitanika, a negativan odgovor je dalo njih 16,3 procenta.
U objašnjenju potvrdnog odgovora u anketi dominiraju oni koji, kako naglašavaju u Regionalnoj informativnoj agenciji „Jug pres”, ukazuju na oslabljeno mentalno zdravlje i osećanje fizičke i, pre svega, finansijske sigurnosti usled indirektnih efekata virusa korona.
– Ono što je iz rezultata evidentno jeste da velikom broju ispitanika problem predstavljaju finansijska sredstva, a sudeći po odgovorima koje smo dobili, možemo istaći da se kvalitet života znatno pogoršao. Sem ovoga, još jedna izuzetno nepovoljna dimenzija, koja se često sreće među odgovorima, bila je i smrt člana porodice ili druge osobe, a koja je nastupila usled virusa korona ili zbog nedostataka kapaciteta za lečenje obolelih od hroničnih bolesti, što je opet posledica pandemije – navode iz agencije.
Na pitanje „da li su pandemija kovida 19 i mere uticale na vaše i prihode vaše porodice”, polovina (51 odsto) odgovorilo je potvrdno. Indikativan je nalaz da je 88,4 procenta anketiranih odgovorilo da su im prihodi usled posledica pandemije smanjeni, dok je samo 11,6 odsto reklo da su im prihodi povećani.
Zaključak ankete je, kako naglašavaju organizatori, da su finansijske posledice istaknute kao najbitnije u čitavom upitniku, kako one u vezi sa gubitkom posla, smanjenjem ili učestalim kašnjenjem plate, tako i one na nivou države, kao što je povećavanje opšteg nivoa cena namirnica i ostalih potrepština.